Da li ste se ikada zapitali kako bi izgledalo zakoračiti pravo u jednu od Lavkraftovih priča i iz prve ruke osetiti kako vam razum polako izmiče? The Mound: Omen of Cthulhu vam pruža upravo takvu priliku. Osim što će se ljubiteljima kosmičkog horora svideti sama atmosfera ove igre, kroz košmare koje vam nudi ne morate prolaziti sami, budući da je u pitanju co-op horor avantura koja vas, zajedno sa drugim igračima, vodi duboko u svet gde granica između stvarnosti i ludila postaje sve tanja što ste duže tamo.
U svojoj suštini, ova igra dolazi u ,,looter extraction” formatu, što znači da je cilj da sami ili u timu do četvoro igrača odete na izabrano mesto, pokupite iteme i vratite se nazad u svoju bazu. Sam format, kao i co-op opcija, je izdvajaju iz mora igara koje se bave sličnom tematikom.
Koliko Vredi Vaš Razum?
Pre nego što zaista krenete na svoju ekspediciju, igra vam nudi kratak uvod kako biste se bolje upoznali sa njenom idejom, a zatim vas baca na brod gde birate svog karaktera.
Igra svoju inpiraciju crpi iz dela pod istim nazivom, iliti ,,The Mound”. U ovoj priči, etnolog 1982. godine dolazi u gradić po imenu Binger u Oklahomi kako bi istražio neobične priče vezane za obližnji brežuljak za koji se veruje da je uklet. Prema lokalnim legendama, tokom dana oko nje luta misteriozni indijanac, dok se noću pojavljuje obezglavljena žena, međutim isti taj brežuljak krije prolaz ka podzemnoj civilizaciji, carstvu K’n-yana.
Umesto etnologa, u igri se pojavljuje grupa španskih konkvistadora koji pomoću svog broda Tempestad 1652., stižu u ukletu divljinu u Čileu. Vođeni pohlepom, ali i sopstvenim demonima, kreću u potragu za drevnim zlatom, nesvesni da ih svaki korak vodi sve dublje ka istom mestu na koje nas Lavkraft upozorava u knjizi – K’n-yan, skriveno carstvo povezano sa drevnim bićima.
Svaki od likova koje možete izabrati ima neku kratku pričicu, koja im daje određenu dubinu. Tu su Alonso de la Torre,koji je u potrazi za svojom slobodom, Leonor,koja je oduzevši nekome život pobegla u nadi da će tako izbeći svoju kaznu, Don Rodrigo de Medina, koji ne vidi svrhu u ratovima koji se vode, te istu tu svrhu planira da potraži u blagu koje ovo mesto krije, Fray Gaspar, koji smatra da će u divljini pronaći svoje blagostanje i gde neće morati da gleda kako se čak i od krsta kuje oružje, Beatriz, koja od rođenja nije imala apsolutno ništa osim svog mača i želje da šta god poželi, uz isti taj mač i dobije i Hassan, koji je svedočio svemu i svačemu i koji smatra da ne postoji zakon, osim zakona mača. U svakom trenutku imate mogućnost da promenite karaktera pre ekspedicije, tako da zaista ne morate da brinete koga ćete prvog izabrati.
Iako ova igra nema linearnu priču, mnogo toga možete saznati kroz dokumenta koja možete pronaći tokom potrage za zlatom, nakon čega ćete sedeti u svom čamcu dok vam narator svojim starim, umornim glasom dočarava šta sve ovo mesto krije.
Preživljavanje Po Lavkraftovim Pravilima
Nakon što odaberete nekog od gomile likova, na redu je istraživanje vašeg broda. Pre nego što započnete misiju, kod kapetana ćete moći da izaberete jedan od nekoliko ugovora koji vam daju određene zadatke. Na samom startu, dobijaćete gomilu sličnih gde ćete morati da donesete određenu količinu zlata, hrane, municije, oružja i slično da bi se ta količina poklopila sa iznosom koji piše u ugovoru. Što duže igrate, to će ugovori postajati drugačiji, zanimljiviji, ali i komplikovaniji. Ugovori koje dobijate zavisiće od nivoa osobe koja je host i čijem se serveru pridružujete.
Ono gde igra briljira jeste način na koji svako od igrača funkcioniše. Naime, na brodu nećete imati dovoljno oružja, tako da će svako od igrača imati određenu ulogu. Neko će nositi baklju kako bi vam obasjao put, neko će biti zadužen za oružje, a neko će svoj inventory ostaviti potpuno prazan kako bi mogao da ponese što više dragocenih predmeta. Ovakav način igre vas definitivno natera da isprobate razne vrste igranja kako biste pronašli ono što vam najviše odgovara, a kada vam to dosadi, uvek možete isti taj način izmeniti. Čak i ukoliko igrate sami, igra će vam ubaciti NPCa koji će vas verno pratiti i braniti.
The Mound: Omen of Cthulhu nudi prilično široku mapu koja je podeljena na nekoliko regiona koje možete svojevremeno istražiti.
Kada odaberete ekspediciju, odaberete način igranja, šta ćete poneti, potpišete ugovor i odaberete mesto na mapi, za vama će ići bik koji vuče kolica i čovek koji njime upravlja. Svrha kolica jeste da svoje iteme ubacite u njih jer je na samom startu vaš inventory izuzetno ograničen, pogotovo ukoliko ste odabrali neko od oružja. Od oružja pronaći ćete puške, pištolje koji su predivno urađeni sa gomilom sitnih detalja, luk i strele, samostrel, mačeve i noževe, ali i krst koji će vas štititi od određenih neprijatelja. Dalje, igra deluje prilično jednostavno, međutim daleko je od toga. Ovo je drugi deo igre koji je apsolutno fantastičan. Naime, što duže vremena provedete na određenom mestu, to će isto to mesto postati agresivnije prema vama, što znači da imate određeno vreme da završite svoju misiju. Isprva sve može delovati mirno, dok ne začujete režanje neprijatelja negde u blizini, ne vidite čudne ptice koje počinju da vrište kada im se približite i time uznemire neprijatelje oko vas, ne počnete da halucinirate i umesto normalnog bika vidite užasnog mutanta i dok ne krenu da vas napadaju zombiji, grozne bube, pa i sama džungla oko vas.
Tokom svega ovoga, verno će vas pratiti vaš bik sa svojim kolicima, ostavljajući za sobom trag do čamca gde na kraju treba da se vratite kada mislite da ste spremni da završite misiju.
Nakon svake završene misije i pretrpljenog užasa, dobićete određenu količinu XP-a kako biste mogli da levelujete svoj rank što otključava razne stvari. Imaćete mogućnost da poboljšate svoje oružje pre ekspedicije, da kupite stvari koje će istu olakšati, da proširite inventory, itd. Međutim, sve što dobijete tokom ekspedicije gubite i u slučaju da poginete i u slučaju da je uspešno završite. Ipak, svaki upgrade će vam dobro doći, budući da je raznovrsnost neprijatelja širolika, što je za mene definitivno bio još jedan od razloga da nastavim da igram. A ukoliko pronađete dnevnik tokom ekspedicije, otključaćete novu mapu.
Vredi napomenuti da igra nije suviše prijateljski naklonjena jednom igraču. Da, dobićete svog NPCa, međutim igra će biti daleko jednostavnija i blaža prema vama u tom slučaju, dok sa više igrača postaje izuzetno zabavna, pogotovo kada se odjednom pojavi vaš klon i zbuni sve ostale ili kada vas, naizgled, neprijatelj ubije, samo da biste se probudili i krenuli da lovite svoje saigrače.
Mračna Lepota Nepoznatog
Vizuelno, ova igra je prava poslastica. Džungla je prepuna detalja, prelepih biljaka i često ćete se susresti sa toplim, mirnim tonovima, samo da bi se isti ti tonovi pretvorili u nešto potpuno neprirodno, hladno i strano. Igra ne pokušava da svoj prostor učini konstantno mračnim, već to radi postepeno, kao da sama džungla naglo menja svoje raspoloženje prelazeći iz mirnog u maglovito, kišovito stanje gde ste okruženi neprijateljima, lobanjama i monumentalnim strukturama koje stvaraju osećaj baš kao da ste zakoračili na mesto koje više ne pripada vašem svetu. Neprijateljima je takođe posvećena pažnja do te mere da će ljubitelji Lavkrafta biti oduševljeni što više vremena provedu na ekspedicijama. Dizajn zvuka je takođe odlično urađen, što ćete vrlo brzo primetiti, jer svaki šum može značiti potencijalni kraj i odlično se uklapa u atmosferu koja je za ovakvu igru savršena. Od samog starta imate osećaj da niste dobrodošli, da vam je nešto za petama i da se gotovo i poigrava sa vašim umom, dok ne dođete oči u oči sa neprijateljima koji pažljivo prate svaki vaš korak.
Kada se ekspedicija približi kraju
Rekla bih, na kraju, da apsolutno vredi dati šansu igri ukoliko imate grupicu ljudi koja voli izazov i savršenu atmosferu začinjenu sjajnim mehanikama. Iako je sama težina igre ponekad frustrirajuća, lako je provesti sate i sate na levelovanje ranka, otključavanje raznih stvari i onu večitu ,,još samo jedna ekspedicija” rečenicu, posebno uz dobro društvo.
Ono što je izdvaja od brojnih drugih co-op extraction naslova jeste način na koji koristi Lavkraftov svet kao mnogo više od obične kulise. Postepeno menjanje okruženja, halucinacije, nepredvidivi neprijatelji i konstantan osećaj da džungla reaguje na vaše prisustvo čine da čak i odlazak na već poznatu lokaciju može da se pretvori u potpuno novu noćnu moru. Upravo ta neizvesnost tera vas da rizikujete još malo, ostanete još koji minut i pokupite još jedan dragoceni predmet, iako vrlo dobro znate da bi vas upravo ta pohlepa mogla koštati čitave ekspedicije.
Solo iskustvo, nažalost, ne uspeva u potpunosti da pokaže sve ono što The Mound radi najbolje. Njegov pravi potencijal dolazi do izražaja kada se okupite sa prijateljima, podelite uloge i zajedno pokušavate da odlučite kada je vreme da prestanete da se igrate sa sopstvenom srećom i vratite se na sigurno. Tada se horor, haos i nepredvidivost spajaju u iskustvo koje ume da bude koliko napeto toliko i urnebesno.
Zahvaljujemo se NACON na ustupljenoj igri za potrebe recenzije
The Mound: Omen of Chtulhu (PC)
The Mound: Omen of Cthulhu možda vas neće naterati da zaista izgubite razum, ali će vas vrlo lako ubediti da ga stavite na kocku zarad još jedne ekspedicije u nepoznato. A za jednu igru inspirisanu Lavkraftom, teško je zamisliti prikladniji kompliment.
