Kada sam prvi put saznao da ću videti Planet of Lana II na prošlogodišnjem Gamescomu, oduševio se kao malo dete. Kada sam je tada i zaigrao, ostao sam bez reči nakon tih 30-45minuta. Jer sam znao da nas čeka jedan fantastičan naslov. Samo je bio problem što je moralo da se čeka, nekih 6 i više meseci od trenutka kada sam je igrao, do trenutka kada ću ponovo zaigrati ovaj fantastični naslov. I evo nas, toliko meseci kasnije, posle nekoliko dana provedenih uz igru, shvatio sam da Wishfully, ne samo da su ispravili sve šta je nedostajalo u prvom delu, već i nadmašili sva moguća očekivanja, makar kod mene, kada je u pitanju ovaj naslov. Planet of Lana II je puna, zanimljiva, izazovna, sjajna, dirljiva i prelepa igra u svakom mogućem pogledu, i za razliku od prvog dela, prava igra u kojoj ćete uživati, ne samo u grafici i art dizajnu, u prezentaciji, već i u gameplayu, koji je unapređen po svakoj mogućoj stavci. Pa hajde da krenemo ispočetka.
Planet of Lana II se dešava par godina nakon prvog dela. Nakon što je Lana shvatila neke stvari o bićima koji su izvršili invaziju na planeti Novo, bolje rečeno, da svi potičemo od istog mesta neke tamo daleke planete (naše?), sve je krenulo na bolje. Čak je i njeno selo krenulo da koristi mašinerije koje su im pravile probleme u prvom delu, kako bi poboljšali produktivnost, olakšali sebi život, bez nekog lošeg cilja. Mada nisu svi tako mislili, jer nisu svi ljudi isti. Jedno od plemena na ovoj planeti pod imenom Dijinghala je pa, po malo više sebično i samoživo, tako da su oni odlučili da iskoriste mašine kako bi došli do većeg bogatstva, da rudare razne rude koje su inače opasne po život ovih ljudi na planeti Novo. Jedna od tih ruda pada kod Laninog sela, i njena nećaka je baš bila tu da je dodirne i na žalost i padne u komu. Sada Lana, kao prava avanturistkinja, ima zadatak da nađe lek za nju, koji je razbacan po ovom svetu.
Planet of Lana II, kao i prvi deo, ne koristi svima poznati jezik za komunikaciju između likova u igri. Svaki dijalog je izmišljen, i upravo zbog toga je otvoren za interpretaciju svakog igrača kako on želi. Nebitno je šta pričaju ljudi u ovom svetu, bitno je kako vi to shvatite i do kog zaključka dođete, šta je bitno, a šta ne. Tako da igra se dosta oslanja, pa kao i prvi deo, na toj priči koja se priča igraču preko okruženja i svega šta Lana i Mui susreću u toku njihove avanture. Ni jedan trenutak nije dosadan čak iako ne razumete šta pričaju, i vuku vas da ih slušate, što je stvarno slatko, a i efektivno ako mene pitate. Jako lepo osmišljeno i najbolje od svega je to što sjajno funkcioniše.
Planet of Lana naslov je bio poznat po toj neverovatno lepoj i dirljivoj atmosferi. Kao prvi ovakav naslov Wishfully studija, nije kao da se previše očekivalo. Priča je bila slatka, lepa, nema, ali ponovo je dosta puno govorila. Gameplay je bio, što bi rekli, serviceable, lagana avanturica sa laganim zagonetkama tu i tamo. Sve je više težilo ka iskustvu, i upravo te stvari su bila i najveća mana igre. Iako je ona bila fantastična za ono šta je nudila i kako je plsirana, ipak je falila ta dubina u gameplayu, nešto šta će nateradi igrače da rade nešto više sem držanja analogne palice u jednoj strani dok lagana muzikica svira i vi uživate u okolišu. Upravo zbog svega toga, Wishfully je shvatio da je igri potrebno nešto kako bi se igrači igrali sa njom jelte. Dobra i razrađena gameplay mehanika, i upravo su to uradili.
I kada kažem, dobra i razrađena, ne mislim da će Lana u ovom delu da trči okolo, puca na sve, skače kao Lara Croft i tako to. Već mislim na to baš kako su oni realizovali sve njihove ideje u ovom nastavku. Ceo taj temelj puzzler avanture je već bio postavljen, sada je bilo potrebno da se stavi malo više mesa, sadržaja, mozgalica u celu rotaciju, što je i urađeno, hvala bogu. I najbolje od svega je da, celokupan gameplay, širi gameplay ako mogu tako da kažem, tako nekako prirodno leži svemu šta igra prikazuje da je to neverovatno. I ovde ne želim da pričam o tome kako su dodali samo više slagalica nego u prvom delu, jer ih je bilo zaista malo u prethodnoj igri. Zagonetke su dosta kompleksnije, dosta zanimljivjije, teraju vas da razmišljate, da pokušavate da ih rešite, da grešite, sve dok ne dođete do rešenja.
I moram da kažem, hvala bogu što je Wishfully krenuo prvo polako, a onda se kompletno otvorio za ovaj nastavak. Bilo je spekulacija da oni jednostavno nisu u stanju da naprave nešto kompleksnije od Planeto of Lana naslova, ali drugi deo, baš totalno govori suprotno. Ne da su uspeli da ubace sve šta je falilo u prvom delu, nego sve to izgleda toliko božanstveno i sjajno, i funkcioniše odlično! Nisu zagonetke tu samo da bi bile tu, već koriste sve moguće narativne stvari koje su ubačene u igri i toliko novih mogućnosti koje Lana i Mui mogu da urade da sačinjavju ovaj nslov u jedan odličan, kompleksan, pametan, inteligentan puzzler od početka do kraja. Pa hajde da vidimo, šta to Lana i Mui sada mogu da rade.
Lana u ovom delu je veća, prošlo je par godina od prve igre. Tako da je hitrija, agilnija, snalažljivija u svetu planete Novo. Ta njena agilnost, snalažljivost i stvari koje može da radi se vide na svakom koraku, i najlepše od toga je što igra više nema te prevelike prazne hodove kao prvi deo. Uvek se nešto dešava, uvek nailazite na neki problem, uvek morate da rešavate stvari pre nego što bi nastavili progresiju. Trčanje, slajdovanje ispod prepreka, penjanje u fazonu Lare Croft, bacanje sebe sa jedne litice na drugu kako bi dohvatila konačni cilj, sve je tako dinamično i naravno što se tiče animacije, prosto savršeno odrađeno. Pošto je Lanino pleme „udomilo“ mašine, sada može da ih koristite u toku rešavanja nekih zagonetki i prelaska prepreka.
Mada, tu su i mehanike koje su već bile, morate da budete tihi i pažljivi u trenucima kada ste oko drugih ljudi, kako vas ne bi primetili i uhvatili. Tako da skrivanje od svega i svačega u visokoj travi, napadalom snegu, u senkama, sve je i dalje tu, samo što su svi drugi dodatni elementi još više začinili ceo gameplay. A ono šta je najviše promenilo način igranja je Mui.
Ah, Mui, svemirska maca planete Novo, kome nije ušla pod kožu u prvom delu, ako uopšte postoji takva osoba, to će se sigurno desiti u drugom delu. Mui je glavni partner Lane, i sa njom je od početka do kraja, samo je fora što sada Mui može apsolutno svašta da uradi. Recimo onesposobite neprijteljsku letelicu, Lana je hakuje, jer sada može i to da radi, a sa Muiem je kontrolišete i vozikate se po nivou kako bi mogli da rešite određene zagonetke. Mui ne preuzima kontrolu samo robotića i tako to, sada može da kontroliše i druga bića na ovoj planeti. I najlepše od svega je što sa svakim sledećim chapterom u igri, svakim sledećim okolišom imate nove stvari koje morate da okrijete kako da kontrolišete, nove mehanike koje ćete otkrivati i kako pomoću njih da rešite zagonetke. Mala fluffy preslatka stvorenja koji kao da su od vune, koje morate da kontrolišete kako bi rešili zagonetke sa vatrom i spaljivanjem. Ribice koje će njihovim mastilom zaslepiti ajkule kako bi zaronili i došli do zabačenih mesta u dubinanama.
I najbolja stvar od svega jeste da se slagalice više ne ograničavaju na jednom ekranu, na jednoj sceni. Već su neke poprilično razbacane na nekoliko ekrana oko vas. Tako da, na početku kada krenete da igrate Planet of Lana II, krenućete i da analizirate sve pored čega prolazite. Kako bi to mogli da iskoristite, da li su ti predmeti deo neke slagalice ili ne, sve dok ne dođete do mesta kada treba da otpočnete sa rešavanjem problema. I ta pažnja koju traži igra od vas je fantastična. U prvom delu je bilo prosto uživanje, a sada aktivno učestvujete u svemu šta se dešava u igri, Planet of Lana II je upravo zbog toga prava pravcata igra, koja se „igra“, u kojoj ne uživate samo u sjajnom art dizajnu kao u prvom delu. I to je najveća novina i najbolji dodatak Planet of Lana II naslova. Jer na svakom koraku ćete imati taj eureka momenat kada shvatite kako da rešite, i iskreno, nije bilo ni jedne zagonetke koja je stvarala taj zamor, kao da je nešto nepotrebno i suvišno u ovom naslovu. Sve je tu jer treba da bude, lepo i pametno osmišljeno i sjajno realizovano i preneto na igrača preko prelepe igre, domišljatih ideja i sjajnih mehanika.
Kada sam igrao igru, kako sam prelazio sa jednog nivoa u drugi, nekako mi je bilo u glavi kao da je Wishfully imao sve ove ideje još sa prvim delom, ali eto nije imao vremena i sretstva da ih ubaci u igru. A sa drugim delom, odlučili su da ubace sve šta su ikada zamislili, i realizuju na sjajan način i najbolje od svega je što je sve fantastično uklopljeno. Pravo malo remek delo. I jedna lepa stvar, tj fora koju sam primetio dok sam igrao je to što kada vidite neku zagonetku, nemate nikakav tips kako bi trebali da je rešite, sve je na vama, a igra ume nekada da vas navede i u pogrešno rešenje, zaobilaznim putanjama kako bi vas zbunila, iako je pravo rešenje tu ispred vas, ali ga ne vidite odmah. To je taj sjajni momenat kod slagalica kada neke jesu komplikovane, dok druge, izgledaju komplikovano i složeno, a ustvari su poprilično pametno jednostavne, ako bih tako mogao da kažem.
Mada, gameplay mehnike, zagonetke, stvari koje susrećete i kojima se divite nisu jedina stvar koja je popravljena. Tu je i fantastična muzika, koja toliko puno doprinosi atmosferi da je to neobjašnjivo. U prvom delu je uvek bila tiha muzika, nekako suptilna, u pozadini, nikada se nije toliko stavljala u prvi plan. Dok u drugom delu, već posle nekih 45 minuta do sat vremena, će vas oduševiti numere orkestra koje zvuče kao da su izvučene iz nekog epskog avanturističkog filma. Neverovatno je koliko su dobro odrađene, jer kada ih prvi put čujete, naježićete se. Sve numere u igri su jednostavno sjajno odrađene i to je još jedna stvar koja se savršeno uklapa u sve šta vidite i šta radite u igri. Pored fantastične hand-drawn grafike, koja kao u kecu, oduzima dah, muzika toliko doprinosi atmosferi u drugom delu, da se pitate, makar sam se ja pitao, je l je bilo uopšte u prvom delu. Jer ako jeste, definitivno nije na ovom nivou kao što je u Planet of Lana II. O animacijama i da ne pričam, preko mahanja repića Muia kada želi da skoči negde, do sjajnih animacija Lane kada trči, penje se, slajduje negde, sve je odrađeno stvarno odlično.
I kada bih mogao da razmislim o manama, iskreno, nisam ih primetio, ali uzmite u obzir da je mene prvi deo oduševio, najviše zbog te prezentacije, manje zbog gameplaya. Ali drugi deo je nadoknadio sve šta je falilo u prvom, čak je igra i više nego duplo duža od prvog dela, što je aposlutno za svaku pohvalu. Mana je eto, što ima kraj, jelte…
Zahvaljujemo se CD Media Greece na ustupljenoj igri za potrebe recenzije
Planet of Lana II (PC)
Planet of Lana II je po definiciji pravi nastavak jednog naslova. Apsolutno sve u igri je unapređeno, bolje, slikovitije, pametnije, zanimljivije, intrigantnije odrađeno nego u prvom delu. Teško je naći manu jednoj igri u kojoj je unešeno ovoliko ljubavi i pažnje kao u Planet of Lana II, i ukoliko je kec bio za neke koje vole umetničke, lagane platformere, dvojka je za sve koji vole sjajne igre, jer na kraju dana, ovo jeste jedan sjajan naslov u svakom mogućem pogledu.
