Ne mogu da kažem da ne obožavam Team Ninja igre. Još od perioda originalnog Xboxa i Ninja Gaiden, svaku akcionu igru koja je izašla iz njihove kuhinje sam prosto obožavao. Neke više, neke manje. Neke su me oduševile po pitanju apsolutno svega, dok neke sam voleo da igram samo zbog sjajnog gameplaya. Ah da, Team Ninja i njihov skoro pa perfektan gameplay u svakom naslovu. I zanimljivo je što mi je svaka njihova igra odlično legla, pogotovo Wo Long, Rise of the Ronin, Nioh naslovi. I kada smo kod Nioh naslova, oni su uvek bili nešto specijalno šta dolazi od Team NInja i Koei Tecmo. Sjajne igre koje interpertiraju japansku istoriju kroz njihovu bogatu mitologiju. Odlična kombinacija. I prva dva dela su bila sjajna, ali nekako različita, i sada, vreme je došao za treći deo, deo koji bi trebao sve da promeni, i moram da priznam da jeste, pa da krenemo ispočetka.
Pa hajde prvo da krenemo sa pričom, ali pre toga, moram da na kratko pomenem kako se ona razvijala u prvom i drugom delu. U Nioh 1 smo imali fixnog karaktera sa kojim smo igrali, nismo mogli da napravimo svog lika, što se nekima nije svidelo. U Nioh 2 smo mogli da napravimo svog lika, ali nije bila neka velika pozadina koja bi povezala tog lika sa svim dešavanjima, nije bilo toliko „lično“ ako mogu da kažem. A priča u Nioh 3 je poprilično velika i ambiciozna koja vas stavlja u ulogu Tokugawa Takechiyo, naslednika shogunata koji se sprema da postane novi šogun Japana. Samo da bi bio izneveren i bačen u haos kada njegov mlađi brat Kunimatsu, Totalno izgubljen i zaslepljen ljubomorom i mržnjom, doziva tamne sile da se pobune protiv njega. Ta osnovna drama, brat protiv brata, ili sestre jelte, rat protiv mira, ne ostaje zarobljena samo u jednoj epohi, već se proteže kroz vreme, forsirajući vas da putujete kroz različite istorijske periode kao što su Sengoku, Heian i Bakumatsu dok pokušavate da promenite sudbinu zemlje i porazite korupciju yokai sila koje prete da unište čitav svet, ne samo Japan. Čak i pored tih elemenata fantastike i nadrealnog, Yokai bića, duhovi čuvari, prolazi kroz vreme, osnovna naracija je jednostavna i univerzalna: borba za mir, borba protiv izdaje i suočavanje sa sopstvenim demonima, kako doslovno tako i metaforički. Eh da, umalo da zaboravim. U Nioh 3 vi ustvari pravite kako će izgledati vaš predstolonaslednik, tako da imamo kombinaciju i prvog i drugog dela. Istorijski potkovano, ali ipak sa tim momentom da se igrač može vezati za lika koga napravi.
Ono što ovu priču čini posebnom, i po čemu se izdvaja u odnosu na ranije igre u serijalu, jeste upravo taj spoj istorijskih ličnosti i mističnih elemenata. Susreti sa figurama poput Hattori Hanzo (osmeh na licu kada sam ga video), Honda Tadakatsu ili misterioznom kraljicom Himiko, kao i putovanja kroz više perioda japanske istorije, daju taj osećaj da ste deo šire priče koja ne zavisi samo od vaše veštine u borbi, već i od sposobnosti da razumete i utičete na sudbinu zemlje. Na kraju krajeva, Nioh 3 vas tera da razmislite o tome šta znači biti vođa i šta ste spremni da žrtvujete da bi svet ostao stabilan, tema koja postoji ne samo u naraciji, već se reflektuje i kroz svaki vaš korak, borbu i odluku u toku igre. Tako da, za razliku od prethodna dva dela, Nioh 3 pokušava da uradi nešto mnogo više. I sada znam šta će reći većina igrača, Nioh se ne igra zbog priče nego sjajne gameplay mehanike, ali po prvi put, posle keca, makar mene, me je Nioh priča stvarno zaintrigirala, na taj način da se baš uložim u sve šta vidim, šta čujem, šta koljem jelte.
Već i ptice na grani znaju da je prvi Nioh bio pokušaj Team Ninja tima da napravi soulslike igru, tj ne pokušaj, već poprilično veliki uspeh. Ali zbog svojih mehanika, pravila, progresije, sve je to ustvari stvorilo jedinstvenu mehaniku koja je sada poznata samo za Nioh naslove. Ali da, u osnovi Nioh 3, kao i prethodni su akcione igre sa soulslike mehanikama, preko levelovanja, o save pozicija, tj shrineova koje nalazite, preko svega ostalog. Sitne stvari koje ga ubacuju u ovaj podžarn, ali ponovo, sa toliko originalnim stvarima da ga drže na ivici istog. Mada, za razliku od Nioh 1 i 2, Nioh 3 ubacuje poprilično novi, zanimljivi, dinamični elemenat, a to je ustvari dva totalno odvojena stila borbe u igri.
Kada krenete igru, ceo tutorial je napravljen kako bi igrače približio mehanici, ali i objasnio dva totalno drugačija stila koji će imati na raspolaganju. Tu je Samurai stil, koji je klasika za Nioh igre. U zavisnosti od opreme koju nosite kod sebe, možete biti ultra spori, ali jaki kao tenk, ili spori, ali jaki kao tenk jelte. Mislim ta brzina lika u Nioh je uvek bila relativna u odnosu na to kako vi želite da razvijate vašeg lika, ali nikada niste mogli biti ekstra brzi kao recimo u Ninja Gaiden naslovima ili Rise of the Ronin. Samurai stil je karakterističan jer se u borbi oslanjate na Ki Pulse, kao u ranijim igrama. Pravovremenim klikom na R1 kako bi rechargeovali preko potreban stamina bar u toku borbi. Što se pre izveštite u ovome, to će neprijatelji lakše padati.Naravno u kombinaciji sa gomilom, tonom oružja koje ćete dobijati u toku igranja, jer Nioh igre vas posipaju oružjem na svakom koraku. Mada kada budete našli nešto šta vam odgovara, verujem da ćete se zadržati na tome sve dok vam nešto mnogo bolje ne padne. Kako bih pričao o drugim stvarima vezano za mehanike, moram da pomenem i drugi stil, koji je najveća novina u Nioh 3.
Pored toga što ste Samurai, vi ste i Ninja! I najbolje od svega je to što switchovanje između ova dva stila se radi samo jednim tasterom, tj R2 dugmetom. I sada, Ninja stil je praktično sve ono šta je ustvari falilo u Nioh igrama do sada, i totalna suprotnost Samurai stilu. Kao NInja, vi ste brzi, agilni, ne udarate jako, ali nije ni u tome poenta sa ovim stilom. Cela filozofija se oslanja na to da uđete nekome u šesnaest, zadate par udaraca, pobegnete, rechargujete staminu i nastavite to da radite. Kada ste Ninja, nemate KI Pulse više nego Shadow Dash (ili nešto sličnog imena) koji vam dozvoljava da pobegnete ali i da zbunite protivnike. Jer kada uradite shadow dash, ostavite tragove iza sebe koji će neprijatelji napadati dok se vi malo isključite iz borbe kako bi vratili staminu i recimo healovali ste. Cela ova dinamika dva totalno dijametralno suprotna stila je jako jako lepa novina, i nešto šta se meni najviše svidelo u ovoj igri.
Ninja stil vam dopušta da igrate igru totalno drugačije, i najbolje od svega je to što je jako jako zabavno i zadovoljavajuće. Da, moram da kažem da podseća po malo na Ninja Gaiden, po malo na Wo Long. Generalno gledano, čini mi se kao da je Team Ninja za Nioh 3 iskoristio apsolutno sve šta je naučio iz razvoja drugih igara, i napravio savršen oblik akcione igre. I ne, ne preterujem jer ni jedna igra nije ovoliko zadovoljavajuća kao Nioh 3.
Samurai ima Parry koji brzo otključavate, ali kada je potrebno da se nabijete u nekoga i bijete se dok dodgeujete levo desno, još jedna mehanika dosta pomaže u counteru jakih neprijateljskih napada. Čim neprijatelj uzme da uradi Charged Attack (crveni napad koji ne možete da blokirate), klikom na R2, tj promenom stila, odmah radite counter na taj napad. I taj pokret, taj moveset, izgleda fantastično! Prebacivanje praktično iz jednog karaktera u drugog, dok radite counter i zadajete najjači udarac stvarno izgleda magično u ovoj igri. I najbolje od svega je što cela borba, kada uđete u štos naravno, izgleda fenomenalno. Fluidnost, animacije, potezi, komboi, promene stilova, sve je perfektno odrađeno i samo još više tera igrače da nastave da igraju.
I to je i najveća fora sa Nioh 3, jer sve igre imaju borbu jelte, neku vrstu naravno, ako pričamo o sličnim naslovima. U Nioh 3 ni jedna borba ne izgleda dosadno, nije dosadna dok je igrate, nema dosadnih momenata, sve je odrađeno na neverovatno visokom nivou i zanimljivo od početka do kraja. I to je pravi sjaj ove igre, jer nebitno da li se borili protiv običnih mobova ili bossova, uvek će vam biti itekako zanimljivo. I najbolje od svega, uvek ćete imati taj osećaj da vam se luči adrenalin dok se ispred vas odvija balet ubitačnih komboa. Retko koja igra ume da replicira ovo, ili bolje rečeno, retko koji razvojni tim ume da napravi ovoliko zanimljivu borbu kao što to radi Team Ninja.
U Nioh 3 ne morate baš uvek da idete glavom kroz zid, tj neprijatelje. Te dve klase vam omogućavaju da ekspeirmentišete sa prilazom neprijatelja. Recimo, kada se prebacite u Ninju, možete poprilično lepo i lagano da se penjete po krovovima, i tiho eliminišete neprijatelje koji vam stoje i prave probleme na određenom delu mape. Praktično možete da očistite ceo jedan deo bez da se mučite u borbi, ako vam ona baš i ne ide. Tiho ubijanje sa leđa i naravno luk i strela su tu kao glavni alati za tako nešto, i moram da priznam, kada sam čistio neke delove mape, neke krovove i tako to, kao prvo, osetio sam se kao pravi Ninja, ali sa druge strane, osetio sam se i kao da cheatujem, jer ma koliko zanimljivo bilo, nekako je delovalo kao daj e lako. Ali naravno da to nećete moći da radite na svakom koraku, već ako vam dizajn nivoa dozvoli.
Okej, sada nešto ozbiljnije, tj mnogo ozbiljnije, a to je progresija u Nioh 3. I verujte mi kada vam kažem pre nastavka teksta, Nioh 3 može biti too much za neke, makar na početku, prvih 10tak sati, dok ne pohvatate sve, a onda, sve legne na svoje mesto. Progresija u Nioh 3 ne tera vas da birate između samuraja i ninje kao da su to odvojene klase. Upravo suprotno, sistem je napravljen tako da kombinujete Samurai i Ninja sposobnosti unutar jednog builda, i tu ustvari leži ta prava dubina napredovanja. Samurai veštine donose klasičnu, čvrstu borbu sa fokusom na stance-ove, kontrolu Ki-ja i snažne kombo nastavke kroz oružja. Ninja (ninjutsu) sposobnosti uvode agilnost, zamke, projektilne alate i taktičke opcije koje menjaju tempo borbe. I vi niste primorani da birate jedno ili drugo, možete graditi lika koji ulazi agresivno u duel sa katana stance pritiskom, a zatim se povlači uz ninjutsu alat koji kontroliše prostor. Kako ulažete skill poene, otključavate poteze u oba stabla i sami odlučujete koliko ćete naglasiti jedan ili drugi pristup. I upravo ta sinergija pravi razliku. Samurai stil daje strukturu i stabilnost u direktnom sukobu, dok Ninja sposobnosti dodaju fleksibilnost i taktičku širinu. U praksi, to znači da možete omekšati protivnika ninjutsu projektilima, naterati ga na grešku, a zatim ga kazniti punim samuraj kombo nizom. Ili obrnuto, agresivno ga pritiskati, pa koristiti ninja alat kao izlaz iz opasne situacije.
Progresija zato ne funkcioniše kao linearno “postajem jači”, već kao širenje arsenala. Što više kombinujete Samurai i Ninja grane, to vam se otvara više opcija u realnoj borbi sa neprijateljima. A u Nioh 3, opcije znače preživljavanje. Igra vas ne nagrađuje samo za jači damage, već za pametno korišćenje celog sistema.I kada povučemo crtu oko progresije, možemo videti da je ovo ustvari jako bolji, i pre svega fleksibilniji sistem nego u bilo kojoj Nioh igri do sada, bolje rečeno, u bilo kojoj Team Ninja igri. Daje vam toliko prostora da radite šta želite i prilagodite igranje baš onako kako vama odgovara.
Mada, takva progresija je delom i zbog generalnog dizajna igre. Ovo nije open world igra, odmah da se ogradim, već kako su je oni nazvali, „open field“. Imate mnogo povezanih mapa na kojima morate da odradite questove, glavne i sporedne. Na mapi su isto rasporađeni, poprilično darežljivo mogao bih da kažem, shrineovi gde možete da se levelujete i sačuvate progres. I svaki deo mape je unapred određen za koji nivo napredovanja je pogodan, tako da nikada ne možete „zalutati“ nesvesno na teži deo mape. I najbolje od svega, mapa krije neverovatno mnogo tajni. To u osnovi znači da istraživanjem mape, bivate nagrađeni i to ne pomalo, već poprilično. Što više provedete vremena na određenom delu mape, više ćete naći oružja, skillova, pomagala za vaše avanturisanje, što znači, bićete spremniji za sledećeg glavnog ili mini-bossa. Ceo sistem je sjajno i jako pametno osmišljen, a na vama je samo da upijete sve i prepustite se igranju i napredovanju.
Grafički gledano, Nioh 3 najbolje izgleda od svih Nioh igara, pa i od ostalih Team Ninja naslova do sada, što je nekako i logično, i sjajno radi na PlayStation 5 konzoli. Ma koliko efekta bilo na ekranu i koliko stvari se dešavale, apsolutno nikada nije zakočilo ili pao frejmrejt do te mere da primetim ili da mi smeta. Pored toga, muzička podloga i ceo sound design je fantastično odrađen, preko običnih ambijentalnih zvukova, do glasovne glume.
Zahvaljujemo se Koei Tecmo na ustupljenoj igri za potrebe recenzije
Nioh 3 (PlayStation 5)
Na kraju, Nioh 3 nije samo još jedan naslov u moru akcionih igara, iliti soulslike igara. On se toliko uzdiže od svoje konkurencije da može da napravi svoj podžanr, što je naravno, prosto fantastično. Gameplay nikada nije bio zarazniji, priča zanimljivija, a celokupna prezentacija nikada bolja. Iako smo tek u drugom mesecu ove godine, Nioh 3 je za sada, a možda i do kraja godine, najbolja akciona igra koja je izašla na tržište.
