Mount & Blade II: Bannerlord – War Sails – Recenzija – Mačevima sa i na brodove

Antoan de Sent Egziperi, čuveni pisac Malog Princa, jednom je rekao: „Ako želite da sagradite brod, ne pozivajte ljude da skupljaju drva, ne delite zadatke i ne izdajte naređenja. Umesto toga, naučite ih da čeznu za ogromnim i beskrajnim morem“. Iskonska želja ljudi da se zapute na morske pučine i odmetnu u punu slobodu koju život na moru pruža leži u duši svakog od nas. Ima li šta bolje nego pevati morske pesme, loviti gusarske (ili plemićke) brodove, i razviti puna jedra da vas vetar ponese dalje ka sutonu i novim avanturama? To je ono čemu je TaleWorlds studio iz Ankare težio kada je odlučio da stvori novu veliku ekspanziju za svoj već veliki svet.

War Sails je prva zvanična ekspanzija za igru Mount & Blade II: Bannerlord, izašla u novembru 2025. godine, koja pokušava da predstavi ovakav način života u svom srednjevekovnom okruženju, ali sa mnogo manje romantike i pevanja i mnogo više suvoparnog realizma. Sve odlike osnovne igre su i dalje tu, ali su proširene ratno-mornaričkim sistemima, brodovima, novom grupom naroda, i većom mapom koja obuhvata severne reke i otvoreno more.

Osnovne ambicije ove ekspanzije su jednostavne – pre svega, tu je nova mehanika plovidbe i ratovanja na moru. Zatim, tu je i nova frakcija nazvana Nords (kako ih nazivaju u svakoj igri u kojoj postoji narod inspirisan vikinzima), sa svojim jedinstvenim trupama i kulturnim identitetom i imenima kao što su Bjolgar i Volghof. Da ne bi sve bilo orijentisano na borbu, postoji i nova mogućnost trgovine morskim trgovačkim kanalima, kao i stvaranje i upravljanje svojom flotom. Skup svega ovoga je prilično sveobuhvatna ekspanzija koja donosi mnogo sati dodatnog sadržaja koji je integrisan u sistem originalne igre. Svi postojeći alati za diplomatiju, trgovinu i borbu i dalje postoje, ali sada uključuju i interakcije u vezi sa morem. Kontrolisaćete vojske i naselja, regrutovati nove vojnike, i učestvovati u bitkama, kako na zemlji tako i na moru.

Kao što je slučaj i kod kopnenih borbi, bitke na moru zahtevaju mnogo posvećenosti raznim faktorima i detaljima, barem na prvi pogled. Brzina i smer vetra, veličina i međusobna pozicija brodova, njihovo manevrisanje, sve deluje kao solidna simulacija srednjevekovne morske borbe. Igra je smeštena u vreme pre otkrića baruta, tako da slobodno zaboravite na topove ili opsadu utvrđenih gradova s mora. Jedino što vam preostaje u vidu napada je zasipanje neprijateljske posade strelama i kratkim kopljima. Plovidba u borbenim deonicama zahteva konstantnu pažnju i planiranje, otvaranje i skupljanje jedara, i određivanje smera iz kojeg ćete napasti, a sve u skladu sa smerom vetra.

Naravno, uvek se možete odlučiti i za direktnu borbu, te se zaleteti svojim brodom ka neprijatelju, naređujući veslačima da ubrzaju do ramming brzine, kao u Ben-Huru. Ako su vam vetar, težina broda, i sreća naklonjeni, ovim manevrom možete i potopiti neprijateljsko plovilo. U velikoj većini slučajeva, jednostavno ćete se sudariti i proslediti sa ukrcavanjem. Brodovi u igri su podeljeni u tri kategorije, mali, srednji, i veliki, a modelovani su po istorijskim primerima. Da li ćete se igrati vikinga i drakarom zaploviti severnim morima, ili glumiti dubrovačke kaštelane i ploviti sa trgovačkim karavanima, ili se opredeliti za galije carske sa ciljem da polomite neprijateljske brodove pre nego što uspeju da se organizuju, zavisi od vas i vaše kreativnosti.

Nažalost, sve to zvuči lepo na papiru, ali brzo pada u vodu (oprostite na igri rečima) nakon nekoliko sati, kada postane upoznati sa svim manama nove mehanike. Glavna zamerka je da brodovi, čak i ako imaju dobar vetar, previše sporo reaguju na komande i vrlo često su bolno tromi. Svestan sam činjenice da se ogromni ratni brodovi ne mogu okretati u mestu iz trena, ali donekle smanjena doza realističnost radi povećavanja užitka u igri ne bi bila na odmet.

Pored zakucavanja u brodove, glavni način borbe biće već pomenuto nasilno ukrcavanje na drugi brod. Vaša posada će bacati kuke, privući drugi brod, i postaviti mostove od konopca, kao i hitati strele. Još jednom, ovo u teoriji zvuči odlično, ali u praksi je daleko od sjajnog. Više puta će se desiti da vaše jedinice na palubi stoje u mestu bez napadanja, jer je prostor previše skučen. Kao što je dokazao Leonida pre 2500 godina, ako je bojište dovoljno malo, broj vojnika nije nikakva prednost, već isključivo zavisi od kvaliteta jedinica. Stoga, u igri je moguće videti situaciju da drakar sa 50 nordijskih veterana masakrira galiju od 600 carskih regruta, iz prostog razloga što ne mogu da napadnu više od trojice odjednom. Prepreke na brodu u vidu gelendera, buradi i konopaca mogu ponekad naterati vaše jedinice da se zaglave, a nije retko i da padnu u vodu i utope se. Za razliku od kopnenih bitki, sve je daleko sporije i manje dinamično.

Kao rezultat svega ovoga, verovatno ćete hteti da se sami upustite u bitku i rešite krkljanac svojeručno. Kao i pre, borba prsa u prsa se svodi na prilično nezgrapan sistem određivanja sa koje strane ćete napasti, u zavisnosti od položaja miša. Iako je ovo još jedan pokušaj dočaravanja realističnosti, mnogo puta se dešava da protivnici u poslednjem trenutku jednostavno pročitaju odakle napadate i blokiraju vaš udarac, i teraju vas da nastavljate da besno plešete oko njih dok držite desno dugme miša da blokirate. Nisam neko ko ne voli kompleksne sisteme borbe i samo želi da pobedi besomučnium kliktanjem, ali zaista mislim da je ovo moglo biti i bolje odrađeno.

Međutim, lično najomraženija mana igre su loading ekrani. Jasno je da igra sa ovakvom kompleksnošću mehanika i sadržaja zahteva dosta učitavanja, ali i mnoge druge igre su u istoj situaciji to rešile na daleko graciozniji način. Zamislite situaciju – plovite morem, i vidite gusare. Kliknete na njihov brod i čekate da se scena učita. Zatim se nalazite licem u lice sa kapetanom koji vam traži harač. Odgovarate mu da je piratsko đubre i da se spremi za borbu. Još jedan ekran i čekanje. Pobeđujete ga za dva minuta, i čekate još jednom. Kada zaplenite sav plen sa njegovog broda, pogodili ste, još jedan ekran. U toku slobodnog lutanja po mapi, ovo vreme čekanje se nakupi, a da ne pominjem misije u kojima se ciklus razgovora s likovima i učitavanja ponavlja nekoliko puta. Doduše, barem su ekrani prelepo ilustrovani, pa nećete samo blenuti u prazan ekran.

Kad smo kod grafike, iako se dešava da se neki bag provuče tu i tamo, pa možete ponekad videti likove koji hodaju bez glave, vizuelna postavka je za desetku. Efekti vode, večna glavobolja svih animatora, ovde su skoro pa savršeni. Svetlosni efekti na pučini, ako se nađete na moru u rano jutro ili veče, umeju da budu fenomenalni. Modeli brodova su prepuni detalja. Verovatno je tim iz TaleWorlds-a bio svestan toga, pa u igri postoji i photo mod za trenutke plovidbe koje biste ovekovečili jer komotno mogu da budu wallpaper. Treba pohvaliti i činjenicu da ekspanzija radi skoro bez problema. Sa svakim apdejtom ove veličine uvek postoji i opasnost od pucanja igre ili pada frejmova tokom bitaka, ali to je ovde očigledno rešeno u početku.

Pa ipak, i nakon svega toga, War Sails je jako zarazna igra. Kao što je rečeno, mapa je proširena severnim morima, ostrvima i arhipelazima, i gotovo uvek ćete naći nešto novo da istražite, ili novi cilj koji biste da postignete. Plovidba otvara nove nivoe strateškog planiranja trgovine, gde uvek postoji mogućnost da vam oluja ili gusarski napad „potope lađe“. Ovaj novi sloj, iako konceptualno bogat, donekle smanjuje dinamiku i menja ritam igre, u poređenju sa kopnenim kampanjama. Flote zahtevaju održavanje, mornari, kao i drugi vojnici, traže platu i hranu, a brodovi mogu i da igraju ulogu svojevrsne blokade, pa tako u opsadama gradova možete sprečiti dopremanje zaliha morskim putem. Sve ovo nije vidljivo odmah na početku, ali na duge staze u kampanjama postaje prilično relevantno, i dodaje još jedan podsistem ionako komplikovanom originalu, što će neki igrači veoma ceniti.