Goldilock One: The Mists of Jakaira je jedna od onih igara koje na prvi pogled deluju kao još jedan ambiciozni indie pokušaj da se spoji nekoliko popularnih žanrova u jednu celinu, ali već nakon nekoliko sati postaje jasno da iza nje stoji tim koji tačno zna šta želi da napravi, čak i ako još uvek nije sve leglo na svoje mesto. U pitanju je akcioni RPG sa jakim survival elementima, smešten u hladni, neprijateljski svet planete Goldilock One, tačnije njenog najmračnijeg dela, Nebegardea, svojevrsnog otvorenog zatvora gde završavaju oni koji su izbrisani iz sopstvene prošlosti.
Uvod u igru odmah postavlja i njen ton, budite se bez sećanja, okruženi surovom prirodom i još surovijim pravilima opstanka. Ovo nije herojska fantazija u klasičnom smislu, već priča o preživljavanju i identitetu. Narativ se ne nameće agresivno, već se otkriva postepeno kroz interakcije sa NPC likovima i izborima koje donosite. Upravo ti izbori čine osnovu sistema dilema, gde svaka odluka može promeniti tok priče, odnose sa likovima i dostupne opcije kasnije u igri. Ono što je zanimljivo jeste način na koji igra gradi misteriju oko vašeg lika. Ne postoji klasičan “epic quest” od starta, već više osećaj izgubljenosti i borbe za opstanak, gde svaki novi saveznik ili otkriveni deo sveta deluje kao mali korak ka razumevanju šire slike. U tom smislu, Goldilock One više podseća na igre koje vas bacaju u svet i očekuju da sami pronađete smisao, nego na linearne RPG avanture.
Gameplay je, očekivano, srž cele priče, i tu igra pokušava da balansira između hack and slash borbe, survival mehanika i party sistema. Borba je kombinacija bržih okršaja protiv većeg broja neprijatelja i sporijih, taktičkih susreta gde je upravljanje resursima ključno. Na raspolaganju su različiti stilovi borbe, poput kombinacije štita i rukavice ili dvoročnog sekira, a dodatnu dubinu daje mogućnost prebacivanja kontrole na NPC saputnike koje ste regrutovali. Ova mehanika je ujedno i jedan od najzanimljivijih, ali i najneujednačenijih aspekata igre. Ideja da tokom borbe ili rešavanja zagonetki menjate likove i koristite njihove specifične sposobnosti zaista funkcioniše kada se sve poklopi, ali u praksi ume da deluje pomalo nespretno, naročito u haotičnijim borbama. Ipak, kada igra “klikne”, daje osećaj taktičke dubine koji se retko viđa u indie naslovima ovog tipa.
Borba, iako ima potencijal, pati od neujednačenog osećaja. Postoje momenti kada deluje fluidno i taktički, ali isto tako često može da deluje “teško”, sa animacijama koje nemaju pravi feedback. Nije loša, ali nije ni na nivou igara na koje očigledno želi da liči. Još jedna velika mana je user experience, interfejs, onboarding i jasnoća ciljeva. Igra te bukvalno baci u svet i očekuje da sam shvatiš šta i kako, što može biti zanimljivo za hardcore igrače, ali za većinu će biti frustrirajuće. Čak i u Early Access utiscima na Steamu se pominje da može biti “komplikovana za nove igrače”
Survival elementi su prisutni kroz prikupljanje resursa, pravljenje opreme i upravljanje osnovnim potrebama. Ne radi se o ekstremno hardcore survival iskustvu, ali dovoljno je izraženo da konstantno imate osećaj pritiska. Skupljanje materijala, kuvanje, pravljenje napitaka i unapređivanje opreme nisu samo sporedne aktivnosti, već ključni deo progresije. Poseban akcenat stavljen je na tzv. N’skita kristale, koji omogućavaju modifikaciju opreme i dodavanje specijalnih efekata. Ovaj sistem daje dodatni sloj personalizacije, ali i uvodi određeni nivo eksperimentisanja, jer kombinacije kristala mogu značajno promeniti način na koji pristupate borbi. Struktura misija je nešto što će podeliti igrače. Sa jedne strane, igra nudi otvoreniji pristup gde možete rešavati zadatke na više načina, često uz pomoć NPC likova ili alternativnih ruta. Sa druge strane, nedostatak jasnijeg vođenja može dovesti do lutanja i frustracije, posebno u ranim satima igre. Ovo je čest problem kod Early Access naslova, gde balans između slobode i jasnoće još uvek nije potpuno izbrušen.
Upravo taj Early Access status je ključan za razumevanje trenutnog stanja igre. Goldilock One je već sada kompletno igrivo iskustvo sa implementiranim osnovnim mehanikama, ali jasno je da mu nedostaje dodatni sadržaj, bolji balans i tehnička poliranja. Developeri otvoreno navode da je ovo samo deo planirane celokupne igre, sa novim oblastima i neprijateljima koji će dolaziti kroz ažuriranja.
Vizuelno, igra ima zanimljiv identitet. Kombinacija realističnih elemenata i stilizovanog, gotovo stripovskog prikaza daje joj prepoznatljiv izgled. Okruženja su raznolika u okviru svoje ledene tematike – od otvorenih snežnih prostranstava do zatvorenih, klaustrofobičnih lokacija. Neprijatelji su dizajnirani sa dozom kreativnosti, često inspirisani mitologijom i folklorom, što doprinosi osećaju da se nalazite na zaista stranom svetu. Međutim, tehnička strana igre nije bez problema. Performanse umeju da variraju, animacije nisu uvek najuglađenije, a interfejs može delovati prenatrpano. Ovo su stvari koje su očekivane za projekat ove veličine i faze razvoja, ali svakako utiču na ukupni utisak.
Kada je reč o zajednici i reakcijama igrača, situacija je prilično pozitivna, ali uz dozu opreza. Trenutno igra drži ocenu od oko 80/100 na osnovu korisničkih recenzija, što ukazuje na to da većina igrača vidi potencijal, ali i prepoznaje nedostatke. Na Steam-u je oko 83% recenzija pozitivno, što je solidan rezultat za Early Access naslov, posebno u ovako konkurentnom žanru. Na drugim mestima možemo videti iste impresije, igra se hvali zbog ambicije, kombinacije sistema i vizuelnog identiteta, ali se često ističu problemi sa balansom, jasnoćom ciljeva i tehničkim aspektima. Jedan korisnik je primetio da demo pokazuje kako i manji studiji mogu da naprave nešto ambicioznije od klasičnih retro inspirisanih igara, što je možda i najbolji opis ovog projekta. Mada ponovo, mora ovde da se mnogo poradi, jer delimo sve utiske kao i cela zajednica. Ono što Goldilock One izdvaja jeste upravo ta ambicija. Nije ovo igra koja pokušava da bude jednostavna ili laka za konzumiranje. Naprotiv, ona pokušava da spoji više sistema, borbu, survival, RPG progresiju, narativne izbore i co-op, u jednu celinu. Nekada to funkcioniše odlično, nekada deluje kao da se sistemi sudaraju međusobno, ali uvek se oseća da postoji jasna vizija iza svega.
Na kraju, Goldilock One: The Mists of Jakaira je igra koja trenutno više obećava nego što u potpunosti isporučuje. Njeni temelji su čvrsti – zanimljiv svet, solidan gameplay loop i originalna kombinacija mehanika – ali je očigledno da joj treba još vremena da dostigne puni potencijal. Za igrače koji vole da prate razvoj igara i da učestvuju u tom procesu, ovo je veoma zanimljiv naslov koji već sada može da pruži desetine sati sadržaja. Za one koji traže potpuno zaokruženo iskustvo, možda je pametnije sačekati finalnu verziju.
U svakom slučaju, retko se viđa indie igra koja pokušava da napravi nešto veliko i kompleksno, i gde je razvojni tim, ma koliko mali bio i bez iskustva sa ovakvim igrama, poprilično odlučan u tome. Goldilock One možda još uvek nije tamo gde želi da bude, ali je na dobrom putu da postane nešto zaista posebno, pod uslovom da razvoj nastavi u pravom smeru i da tim uspe da izbalansira sve svoje ambiciozne ideje u jednu koherentnu celinu. Ako uzmemo u obzir da je igra desetak eura, vredi podržati ovaj tim, ako ništa drugo, zbog ambicije i želje da naprave nešto nezaboravno.
