Selin Song (Celine Song) je sa svojim prvencom Prošli životi (Past Lives) napravila jedan mali, ali veliki film. Koji je istraživao intimnost i nastavak romanse između dvoje ljubavnika koji se susreću posle mnogo decenija. Da li je Spoj iz Snova film koji zavređuje pažnju da i dalje pratite rad ove autorke?
Naša glavna heroina je Lusi (Dakota Johnson) koja radi kao profesionalna provodadžijka u agenciji “Adore” u Nju Jorku. Ona se diči time što je jedna među najboljima u svojem poslu. Zapravo radi poput brokera na berzi, zna da prepozna vrednosti koju ljudi traže od svojih budućih lepših polovina, i sve to svodi na matematiku i proračune. Trenutno pokušava da pomogne dugogodišnjoj klijentkinji, Sofi (Zoë Winters) kojoj je teško da odabere budućeg saputnika zbog konstantnih visokih standarda i prohteva.
Odatle nas film uvodi u svet modernog izlaženja i kako sama agencija funkcioniše. Čitav taj podzaplet je sam po sebi intrigantan i humorističan, jer retko dobijamo filmove u kojima vidimo, ljudski faktor koji spaja ljude.
Jako brzo nam postaje jasno, da iako je Lusi odlična u svojem poslu, ona nema nikoga pored sebe. Na poziv bivše klijentice kojoj je uspela da nađe “savršenog” dečka i sada muža, na istoj proslavi sreće potencijalnog novog partnera, mladoženjinog brata, Harija (Pedro Pascal) koji zaista deluje da je dobra prilika. Ali kao što to uglavnom biva u filmovima romantične prirode iste večeri na toj svadbi se pojavljuje i njen bivši dečko Džon (Chris Evans) koji tu konobariše, i razne emocije se rasplamsavaju unutar nje.
Iako trejler najavljuje klasičan romkom, marketinška agencija koja je dobila taj zadatak da ga napravi, je to dobro prodala. I verujem da je to jedan od razloga što ovaj film razdvaja današnju publiku na one koji nisu oduševljeni, jer nisu dobili ono što su videli u njemu. I na gledaoce koji će moći da uživaju u filmu koji će biti blizak više odraslim ljudima, pogotovo zbog tema koje su prožete kroz čitav film, i na tako delikatan način pristupaju i preispituju sve u vezi modernih veza.
Esencijalno ljubavni trouglovi nisu ništa novo na filmu, videli smo proteklih godina da se vraćaju u velikom mahu, i da smo dobili razne i zanimljive verzije jedne te iste priče. Lepa vest jeste ta što, sama Selin ovome dramaturški pristupa sa manje halabuke i introspektivnim dijalozima između Lusi, Harija i Džona.
Ko i šta zapravo ima najviše da pruži u tim odnosima? Da li će Lusi privoleti harizmatični Hari, koji je finansijki stabilan i živi u svojoj kuli, ili pak Džon koji sledi svoj san pozorišnog glumca i živi sa gomilom cimera za 850 dolara u Nju Jorškom stanu? Kada bi bili baš zadrti cinici, odgovor se sam daje. Ali draž ovakvih pitanja i promišljanja se krije unutar dijaloga i odnosa između njih troje i čitavog putovanja.
I tu Selinova briljira, istovremeno pokušava da odgovori šta zapravo danas ljubav vredi i da li može da se gleda na nju poput kakve monetarne transakcije, ili još bolje miraza? Sa jedne strane ljubav, prava ljubav je zaista jedna neuhvatljiva emocija koju nikada nismo trebali da pretvorimo u kapitalistički proizvod. I eto nas sada u svetu gde sve stavljamo na taseve, i merimo vrednost veza i partnera. A želje i prohtevi i očekivanja beskrajno rastu.
Izbegava čak i lake klopke iz žanra, gde bi tu trebala da postoji prevelika drama između likova, ali ona se odlučuje da to između njih svede na par efektivnih scena i suočavanja, takozvano skidanje ružičastih naočara.
Njen kameramen Šabir Kiršner (Shabier Kirchne) odlično zahvata jako mali broj lokacija koje se pojavljuju kroz film. Da li je to glorifikovanje i dizanje u visine Harijevog bogatog stana u kojem se Lusi nađe i počne da oseća da je finansijska sigurnost nadomak ruke. Ili pak Džonove muke u ćumezu sa preostala dva cimera koji se maltene raspada i čak ima i foru koju bih više očekivao od muškog režisera, ali ponovo daje na autentičnosti života u Velikoj Jabuci.
Takođe u svemu tome je sam Nju Jork karakter, Selina, uz pomoć Šabira zna kako da postavi svoje likove kao u kamernoj pozorišnoj drami, ali lokacije i sam grad postaju lik za sebe, A to je nešto što verovatno ne bi očekivali od ovakog tipa filma. Ona poznaje taj grad dobro i daje nam iz prve ruke njegov sjaj i prljavštinu. Bez prevelikog romantizovanja. I svemu tome pripomaže što je snimljeno sve na filmu, pa i paleta boja često reflektuje emotivna stanja likova.
Još jedan detalj je jako bitan u filmu, a to je govor tela. Fokus na šake je fascinantan, jer nas podseća da mnogo više ponekada možemo videti iz osoba kroz njihove akcije i pomeranje istih, nego iz samih izraza lica. Ujedno kako dele prostor između potencijalnih partnera.
Iako su Dakota, Pedro i Chris sasvim solidni u ovim ulogama, uspeli su da se otrgnu svojih ličnih imidža i da svako na neki način podari živahnost i uverljivost da su oni ti likovi koje predstavljaju. Ne mogu da se otmem utisku da bi film bio još bolji da se studio tu nije pitao i da je omogućio izbor manje poznatih glumaca i glumice. Verovatno bi sama imerzija bila još veća.
Imam zamerku na razrešenja, postoji čitav podzaplet sa Sofi i agencijom koji nekako dođe baš niotkuda, i koji je tvrđi deo priče. Smatram da Selinova nije najbolje to inkorporirala jer na pokušava da opravda jedan jako težak momenat koji je povezan i sa Lusi, a koji je zaista sa moralne strane teško opravdati. I moglo bi se reći da je zadnjih 10-15 minuta moglo komotno da se skrati jer je delovalo kao da nije bila baš najsigurnija kada da ga završi.
Namenska filmska muzika koju je komponovao Danijel Pemberton (Daniel Pemberton) je istovremeno lagana za slušanje, prožeta sa rifovima i atmosferom koja nas vodi od tugaljivosti do radosnih momenata. Tu su naravno i razni izvođači poput Harry Nillson, St. Vincent, Johny Thunders i Japanese Breakfast koji su solidno probrani “needle drop” momenti koji će se izdvojiti poput favorita.
Spoj Iz Snova ne otkriva toplu vodu, a ni ne mora. Više nam daje dovoljno materijala da razmislimo u vezi svega što prolazimo sa našim partnerima. I da li je na kraju dana bitna materijalistička strana priče, ili i dalje postoji šansa za pravu ljubav i koliko smo zapravo spremni da se žrtvujemo za nju.
